Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Poslanicima na platu i do 410 eura * Zdravstvo liječe pogrešnim ljekovima * Odali ga pozivi djevojci * Traže smjenu ministra zbog smrti djevojčice * Poslanicima na platu i do 410 eura * Suočićete se sa ozbiljnim posledicama * Zlatni koncert za zlatni jubilej
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 12-01-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Matija Bećković, akademik:
– Aleksandar Vučić postupa s Kosovom kao prostitutka kod Plavog mosta.

Vic Dana :)

Šta je Sahara?
- Šuma u kojoj je Čak Noris bio drvosječa!


Profesor:
- Ko odgovori na moje sledeće pitanje, može da ide kući, zaključiću mu peticu za kraj školske godine!
Perica: (Gađa kredom tablu).
Profesor :
- Ko je bacio kredu???
Perica:
- Ja. Ae idem kući. Ćao i ne zaboravi da mi zaključiš ocjenu!!!


Zašto plavuša igra ispred semafora?
Zato što misli da je u diskoteci...







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Ljudi i dogadjaji - datum: 2018-01-08 PLJEVALJSKO STRANČARENJE OMETALO JE SVAKI NAPREDAK U VAROŠI
Stara Pljevlja Podjele koje traju Međusobno se dijele na neke partije (rekao bih bez načela), koje svaka za sebe živi, bez ikakva zajedničkog posla ili zajedničke ideje, napisao je 1913. godine direktor pljevaljske gimnazije Lazo Popović
Dan - novi portal
U gra­du na Bre­zni­ci po­sto­ja­le su grad­ske stran­ke još u osam­na­e­stom i de­vet­na­e­stom vi­je­ku, iako su pr­vi iz­bo­ri, na ko­ji­ma su uče­stvo­va­li svi sta­nov­ni­ci u Plje­vlji­ma odr­ža­ni 1908. go­di­ne, na­kon Mla­do­tur­ske re­vo­lu­ci­je. Rad pr­vih po­li­tič­kih stra­na­ka bi­lje­ži se na­kon oslo­bo­đe­nja 1918. go­di­ne. Plje­valj­ske stran­ke su stva­ra­ne ta­ko što su se gra­đa­ni va­ro­ši oku­plja­li oko ugled­nih po­ro­di­ca, oko ide­ja za oslo­bo­đe­nje, a pod uti­ca­jem Be­o­gra­da, Be­ča i Ce­ti­nja. Va­roš ko­ja je od po­lo­vi­ne še­sna­e­stog vi­je­ka pa do 1833. go­di­ne bi­la sje­di­šte Her­ce­go­vač­kog san­dža­ka, pred oslo­bo­đe­nje od tur­ske oku­pa­ci­je ima­la je oko še­sna­est hi­lja­da sta­nov­ni­ka i bi­la je iz­u­zet­no jak cen­tar. Po pro­go­nu tur­ske vla­sti u gra­du je osta­lo oko osam hi­lja­da sta­nov­ni­ka. To je bi­lo du­plo vi­še ne­go što je u to vri­je­me ima­la nik­šić­ka va­roš za tre­ći­nu vi­še sta­nov­ni­ka od Pod­go­ri­ce. Me­đu­tim, sa raz­vo­jem pri­vre­de, škol­stva, ka­ko kod tur­skog i islam­skog sta­nov­ni­štva, ta­ko i kod pra­vo­slav­nih Sr­ba, na­sta­le su i ve­li­ke po­dje­le.
Tri­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka o po­dje­li kod islam­skog sta­nov­ni­štva i stva­ra­nja stra­na­ka knji­žev­nik i no­vi­nar Gri­go­ri­je Bo­žo­vić bi­lje­ži da su te stran­ke osta­vi­le ne­iz­bri­si­ve gra­ni­ce.
„Plje­vlja­ci su in­di­vi­du­a­li­sti mi­mo sva­kog mje­sta od Zve­ča­na do Fo­če. Zbog to­ga i stran­ča­ri. Pri­rod­na je bi­la po­dje­la na Sr­be i Tur­ke. Ali su i mu­sli­ma­ni ima­li svo­je stran­ke. Ne­kad ču­ve­ni muf­ti­ja iz Ha­dži – lo­ji­ne bu­ne, za­tim Sel­ma­no­vi­ći, pa on­da Baj­ro­vi­ći, ima­li su svo­je pri­sta­li­ce i pro­tiv­ni­ke”, na­vo­di u jed­noj od re­por­ta­ža, ob­ja­vlje­noj u be­o­grad­skoj „Po­li­ti­ci”, Bo­žo­vić.
U broj­noj ar­hiv­skoj gra­đi za­bi­lje­že­ni su že­sto­ki su­ko­bi iz­me­đu Sel­ma­no­vi­ća, Baj­ro­vi­ća i Čen­gi­ća oko pr­ven­stva u plje­valj­skoj va­ro­ši. A u tim su­ko­bi­ma po­sta­ja­le su stran­ke tih islam­skih po­ro­di­ca, od­no­sno oni Plje­vlja­ci ko­ji su se pri­kla­nja­li ne­koj od po­me­nu­tih po­ro­di­ca.
Božović na­po­mi­nje da su iste te stran­ke ne­što ka­sni­je ima­li i Sr­bi.
Kao vo­đe stra­na­ka kod Sr­ba, je ozna­čio po­po­ve iz po­ro­di­ce Ši­ljak i Vu­ko­ji­čić, ali i po­zna­te tr­gov­ce Ba­ji­će, Đu­ra­ško­vi­će i Še­će­ro­vi­će.
Kod Sr­ba je ta po­dje­la po­seb­no do­šla do iz­ra­ža­ja na­kon Ber­lin­skog kon­gre­sa i us­po­sta­vlja­nja dvoj­ne vla­sti Tur­ske ca­re­vi­ne i Austrougar­ske. Uzrok po­dje­la je bio opre­dje­lje­nost vi­đe­nih Plje­vlja­ka pre­ma po­li­ti­ci.
Ta­ko su tr­gov­ci iz po­ro­di­ce Ba­jić bi­li okre­nu­ti i na­klo­nje­ni Sr­bi­ji, od­no­sno, ka­ko se u to vri­je­me go­vo­ri­lo, Be­o­gra­du, Še­će­ro­vi­ći Be­ču i po­li­ti­ci Austrougar­ske, dok je Fi­lip Đu­ra­ško­vić, sa naj­ma­njim bro­jem pri­sta­li­ca, te­žio po­li­ti­ci ko­ju je vo­di­lo Ce­ti­nje. Ove po­dje­le su kra­jem de­vet­na­e­stog i po­čet­kom dva­de­se­tog vi­je­ka bi­le ja­ke, da prak­tič­no nije­dan ozbilj­ni­ji iz­vje­štaj u tim go­di­na­ma ni­je mo­gao bi­ti na­pi­san, a da se ne po­me­nu plje­valj­ske stran­ke. Ta­ko u svom pi­sa­nju o Plje­vlji­ma pro­fe­sor Srp­ske gim­na­zi­je u Plje­vlji­ma T. Bo­rov­njak, ko­ji je ina­če, na­kon smr­ti pr­vog di­rek­to­ra gim­na­zi­je Ta­na­si­ja Pe­ja­to­vi­ća 1903. go­di­ne, bio i vr­ši­lac du­žno­sti di­rek­to­ra, na­po­mi­nje da su po­sta­ja­le tri stran­ke. U iz­bo­ru cr­kve­no-škol­ske op­šti­ne, Bo­rov­njak na­vo­di da su pro­fe­so­ri gim­na­zi­je, uz po­moć mla­đih lju­di, kao i ta­da­šnjeg igu­ma­na ma­na­sti­ra Sve­ta Tro­ji­ca uspje­li da su­zbi­ju stran­ča­re­nje i da u od­bor iza­be­ru naj­bo­lje lju­de iz va­ro­ši.
Na taj na­čin su­zbi­jen je do­ta­da­šnji mo­no­pol ko­ji su u od­bo­ru ima­li „ba­ji­ćev­ci”. Bo­rov­njak na­vo­di da su po­dje­le bi­le ve­li­ke, da su čak i Srp­sku gim­na­zi­ju, otvo­re­nu 1901. go­di­ne, pri­sta­li­ce stran­ke Še­će­ro­vi­ća, na­zi­va­li „Đe­no­vom gim­na­zi­jom”, jer je bi­la fi­na­si­ra­na iz Sr­bi­je, a Đe­ne Ba­jić je bio pred­vod­nik stran­ke ko­ja je po­dr­ža­va­la po­li­ti­ku Be­o­gra­da.
S dru­ge stra­ne, Srp­ska gim­na­zi­ja je bi­la ve­li­ka pre­pre­ka za spro­vo­đe­nje Austrougar­ske po­li­ti­ke, pa je i ona bi­la na me­ti kri­ti­ka.
Da su po­dje­le bi­le ve­li­ke, pi­še i di­rek­tor gim­na­zi­je Pe­tar Ko­so­vić, ko­ji u jed­nom od iz­vje­šta­ja Mi­ni­star­stvu vanj­skih de­la Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je, na­vo­di da je pred­vod­nik stran­ke ko­ja je za­stu­pa­la in­te­re­se Austrougar­ske, La­zar Še­će­ro­vić, kod tur­skih vla­sti panj­kao Fi­li­pa Đu­ra­ško­vi­ća.
„Đu­ra­ško­vić je sa­znao, na­i­me, da ga Še­će­ro­vić panj­ka kod Tu­ra­ka, da upi­re na nje­ga pr­stom kao na pla­će­nog srp­skog agen­ta, da im u po­ve­re­nju pri­ča ka­ko Fi­lip pri­ma od srp­ske vla­de ma­lu pla­tu i ka­ko mu dje­cu o svom tro­šku ško­lu­je kralj Pe­tar. To je Đu­ra­ško­vi­ću ka­zao u po­ve­re­nju i sam Meh­med-pa­ša”, na­vo­di Ko­so­vić u svom iz­vje­šta­ju.
Ko­so­vić da­lje bi­lje­ži da su se zbog ovog sa­zna­nja Đu­ra­ško­vić i Še­će­ro­vić su­ko­bi­li i da je do sva­đe čak do­šlo u vri­je­me sjed­ni­ce cr­kve­no-škol­skog od­bo­ra.
Da su po­dje­le na stran­ke na­sta­vlje­ne i na­kon oslo­bo­đe­nja od tur­ske oku­pa­ci­je svje­do­či i di­rek­tor gim­na­zi­je La­zo Po­po­vić, ko­ga je na tu funk­ci­ju po­sta­vi­la vla­da sa Ce­ti­nja, po­što je Sr­bi­je Plje­va­lja pre­da­la Cr­noj Go­ri 1913. go­di­ne. Po­po­vić u svom pr­vom iz­vje­šta­ju kra­lju Ni­ko­li Pe­tro­vi­ću na­vo­di da plje­valj­sko stran­ča­re­nje ome­ta sva­ki na­pre­dak u va­ro­ši.
„Me­đu­sob­no se di­je­le na ne­ke par­ti­je (re­kao bih bez na­če­la), ko­je sva­ka za se­be ži­vi, bez ika­kva za­jed­nič­kog po­sla ili za­jed­nič­ke ide­je. To im ne da po­kre­nu­ti ni­ka­kav ko­ri­sni za­jed­nič­ki rad, te je po­treb­na ne­ka ja­ča av­to­ri­tet­na si­la sa stra­ne, ko­ja će ove ra­zno­rod­ne ele­men­te u skla­du do­ve­sti i upu­ti­ti na za­jed­nič­ki op­šti po­sao. Svi bi, na pri­mjer, že­lje­li da ima­ju svo­ju či­ta­o­ni­cu, ali ko će da bu­de ini­cija­tor nje­na ostva­re­nja kad una­pri­jed zna­ju da ve­ći­na ne­će uče­stvo­va­ti baš sto­ga što stvar za­po­či­nju lju­di iz pro­tiv­nog lo­go­ra”, pi­sao je Po­po­vić u je­sen 1913. go­di­ne.
Ipak, da su po­dje­le osta­le i ka­sni­je i to do tri­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka po­tvr­đu­je se i po pi­sa­nju Gri­go­ri­ja Bo­žo­vi­ća, ko­ji na­vo­di da je slič­na si­tu­a­ci­ja i kod pra­vo­slav­nih i kod mu­sli­ma­na.
„I da­nas je te­ško na­gna­ti da jed­ni o dru­gi­ma do­bro ka­žu, pra­vo i ne­pri­stra­sno su­de. Su­ko­bi su još svje­ži”, na­pi­sao je Bo­žo­vić o re­por­ta­ži o plje­valj­skoj va­ro­ši pred po­če­tak Dru­gog svjet­skog ra­ta.
Po­dje­le su na­sta­vlje­ne i u ko­mu­ni­stič­kom vre­me­nu. Pre­ma po­je­di­nim svje­do­ci­ma, pri­li­kom iz­bo­ra za pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Slo­bo­da­na Kre­jo­vi­ća 1984. go­di­ne, go­to­vo da ni­je bi­lo di­rek­to­ra ne­kog pred­u­ze­ća da sa­ra­đu­je sa ne­kim od ko­le­ga. Čak je če­sto u tim za­va­da­ma i ko­mi­tet par­ti­je bio ne­mo­ćan da to ri­je­ši.
Da­nas, ka­da su Plje­vlja bez broj­nih po­ro­di­ca ko­je su ne­ka­da mno­go zna­či­le u gra­du na Bre­zni­ci, od­no­sno ka­da je ve­li­ki broj no­vih sta­nov­ni­ka do­šlo iz dru­gih sre­di­na i po­seb­no iz se­o­skog pod­ruč­ja, o po­dje­la­ma na ta­da­šnje stran­ke sla­bi­je se pri­ča. Ipak, po­tom­ci po­ro­di­ca ko­je se­be na­zi­va­ju sta­rogra­đa­ni­ma i sta­ro­sje­di­o­ci­ma, čim se upu­ste u pri­če o pro­šlim vre­me­ni­ma, br­zo se do­hva­te sta­rih po­dje­la – baš kao što je i Gri­go­ri­je Bo­žo­vić na­pi­sao pri­je osam­de­set go­di­na.
B. Je.

Komentari

Komentari se objavljuju sa zadrškom.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Dan - novi portal
Predaja pomena on-line

Najčitanije danas

INFO

Cjenovnik i pravila o medijskom predstavljanju u toku kampanje za izbore za odbornike u SO Herceg Novi koji će biti održani 9. maja 2021.godine.

Pravila lokalni
Jumedia Mont d.o.o.

Cjenovnik - Radio D

Pravila o medijskom predstavljanju

Pravila lokalni
M.D.COMPANY d.o.o.

Cjenovnik - Radio D+

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"